Istorija

Fondacija Kulturno Nasleđe bez Granica (CHwB) je nezavisna švedska nevladina organizacija posvećena spasavanju i očuvanju materijalne i nematerijalne kulturne baštine pogođene konfliktom, zanemarivanjem ili ljudskim i prirodnim nepogodama. Mi svoj rad vidimo kao vitalni doprinos demokratiji i podrška ljudskim pravima.

CHwB je neutralan kada su u pitanju sukobljene strane, ali ne i na prava svih ljudi na kulturnu baštinu – sada i u budućnosti. CHwB radi sa kulturnim nasleđem kao aktivnom snagom u pomirenju, izgradnji mira i društvenog i ekonomskog razvoja stvaranjem kapaciteta, svesti i mogućnosti za očuvanje i spasavanje kulturne baštine u društvima zahvaćenim sukoba , zanemarivanjima ili ljudskim i prirodnim katastrofama.

CHwB je posvećen jednakosti, nediskriminaciji, učešću, odgovornosti i transparentnosti.

NAŠA VIZIJA je da svako ima pristup, učešće i pravo da uživa u kulturnom nasleđu.

NAŠA MISIJA je promocija prava ljudi na kulturno nasleđa i njegove resurse. CHwB radi sa civilnim društvom i institucijama na svim nivoima u cilju jačanja izgradnje mira, održivog društveno – ekonomskog i demokratskog razvoja i ostvarenja ljudskih prava.

Kulturno nasleđe bez granica je osnovana 1995 kao nezavisna švedska nevladina organizacije da radi u duhu Haške konvencija godine 1954 za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanih sukoba, prirodnih katastrofa, zanemarivanja, siromaštva ili političkih i socijalnih konflikata.

Pozadina

Rad sa kulturnim nasleđem može da pomogne ugroženim grupama da povrate svoj osećaj dostojanstva i osnaživanja, što zauzvrat može povećati mogućnosti za pomirenje i borbu protiv siromaštva.

Fondacija Kulturno Nasleđe bez Granica (CHwB) konstituisan je u aprilu 1995, kao reakcija na akutne i masivne pomoći koja je bila potrebna zbog rata u Bosni i Hercegovini. Uništavanje spomenika kulture bilo je prilično obimno i sistematski, što je uticalo da svet shvati hitnu potrebu za pomoć u razvoju i zaštiti. Kada je grupa arhitekata i konzervacionih radnika u Švedskoj okupilo da protestuje, počeli su da se vode razgovori kako bi se pronašao način za preduzimanje konkretnih akcija i davanje predloga za finansiranje Švedske hitne pomoći u ovoj oblasti u okviru Sida razvojne saradnje.

U okviru ove grupe osnivača odgovarajući dokumenti i statuti
su izrađene za fondaciju čiji su ciljevi prošireni da obuhvate ne samo hitne
akcije u bivšoj Jugoslaviji , nego i ” promociju očuvanja kulturnih dobara u oblastima razoreni oružanim sukobima, katastrofama ili ugroženima na drugi način, kao i stimulaciju odgovarajućih istraživanja.”

Zbog posebnog značaja uključivanja 22 pripadnika osnivača, profesionalnog iskustva i njihovih pozicija, Fondacija od samog početka imala bliske odnose sa različitim delovima Švedskog društva i kulturnog života. Smatralo se da je velika čast kad je tadašnji predsednik švedskog Crvenog Krsta, Princeza Kristina, želela da stoji kao direktor osnivača, čime se jasno podvlači osećaj zajedničkog cilja humanitarnog rada uopšte. Ostali osnivači uključuju tri bivša ministra kulture, dva člana parlamenta, šefa Odbora Nacionalne Baštine, predsednike Švedske Nacionalne Komisije za UNESCO i Udruženja Švedskih muzeja, predsednike Kraljevske akademije lepih umetnosti i Kraljevske akademije pisama, istorija i starine, Arhiepiskopa Stokholma, predsednike Švedskih nacionalnih asocijacija ICOM (Međunarodni savet muzeja) i ICOMOS (Međunarodni savet za spomenike i lokalitete), kao i generalne sekretare Švedske asocijacije arhitekata i Švedski svetski fond za divlje životinje.

Danas

CHwB je prvenstveno radio u bivšoj Jugoslaviji na restauracijama građevina, razvoju muzeja i iskustvu. CHwB danas (2014) ima tri kancelarije na Zapadnom Balkanu; Sarajevo – Bosna i Hercegovina, u Prištini – Kosovu, i Tirani – Albanija.

Mandatori

Članovi odbora i revizori su imenovani od četiri državnih organa i organizacija, to su Švedski Nacionalni komiteti  ICOM i ICOMOS, Odbror za Nacionalnu Baštinu i Švedsko Udruženje arhitekata.

Kancelarija CHwB Kosovo je započela svoju misiju u 2001 sa projektom obnove 5 kula (tradicionalni kamenih kuća) na zapadnom Kosovu koju je finansirala od strane Evropska agencija za rekonstrukciju.