Završena je faza hitne intervencije na jednom od najsimboličnijih mostova u Đakovici

Jedan od deset najvećih mostova u regionu, Terzijski most (ili most krojača), služio je za povezivanje trgovine između različitih zajednica, od jedinstvenog je arhitektonskog značaja i predstavlja simbol prošlosti, i isto tako je spomenik koji predstavlja nužnost i život.

Foto ura t (19)

Interventni radovi počeli su 13 jula 2015, i završeni su 18. septembra 2015. Glavni cilj tretiranja je konsolidacija mosta, fokusirajući se na najoštećenije delove konstrukcije izazvana ne održavanjem i poplava u reci Erenika. Terzijski most u selu Bistražin, Đakovica, je tretiran u sklopu programa Hitnih kulturnih intervencija, koje finansira Fond Princ Klaus za kulturu i razvoj, u saradnju sa kancelarijom CHwB-a na Kosovu. Ovaj spomenik je takođe jedan od prioriteta za intervencije, koji je identifikovan u Lokalnom planu kulturne baštine Đakovice. Ovaj plan se razvio u sklopu Programa Lokalnih planova kulturne baštine u 7 opština na Kosovu.

Foto ura t (24) Foto ura t (25)

Radovi su počeli uklanjanjem biološke kolonizacije u parteru mosta sa obe strane, 6 metara od prečnika i sloja s kaldrmom unutar građevine. Uklanjanje drveća, žbunja i trave je učinjeno mehanički i bagerima.

Oštećeni potporni zidovi mosta su restaurisani tesanim kamenom na vrhu lukova, te popunjeni kamenjem jednakim originalu, te povezani krečnim malterom na delovima gde je kamenje nedostajalo. Nakon otvaranja kanala oko potpornih zidova mosta i pražnjenja vode, postavljen je sloj običnog betona debljine 40-60 cm. Zatim je napravljen kalup prema obliku predstavljenom u detaljnom projektu, i struktura je ojačana slojem armiranog betona visokog kvaliteta.

Foto ura t (22)  Foto ura t (23)

Nakon čišćenja okoline od biološke kolonizacije, identifikovana su i ozbiljna oštećenja i drugih potpornih zidova, u smeru Đakovice. Oštećenja na potpornim zidovima su različita, uglavnom nedostaje kamenje, kamenje je erodirano ili oštećenja  nastala atmosferskim uslovima i biološkom kolonizacijom. Tretiranje je započeto čišćenjem biološke kolonizacije na potpornim zidovima, zatim popunjavanje istim kamenjem kao u originalu u delovima gde su nedostajali.

Foto ura t (30)

Kaldrma na gornjem delu mosta je restaurisana, tako što je postavljen rečni kameni jednak originalu, te povezan krečnim malterom u delovima gde je kamenje nedostajalo. Bočni zid, stepenice i oštećena kaldrma mosta u smeru Prizrena su restaurisani, tako što je na oštećenim delovima postavljeno kamenje povezano krečnim malterom.

Foto ura t (20)  Foto ura t (21)  Foto ura t (27)

Najnovije vesti