Radionica o upravljanju kulturnim nasleđem i zaštitnim zonama na Kosovu

0-0aa.jpg

Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja (MŽSPP); Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta (MKOS) zajedno sa NVO Kulturno Nasleđe bez Granica (CHwB) i Međunarodnom Civilnom Kancelarijom (ICO) su 13. i 14. juna 2012. godine organizovali dvodnevnu radionicu o upravljanju kulturnim nasleđem, uključujući i zaštitne zone.

Relevantni akteri su pozvani da učestvuju na radionici dok je niz aktera iz opština i ključnih međunarodnih aktera učestvovao u terenskoj poseti spomenicima i lokalitetima na zapadu Kosova zaštićenim Zakonom o kulturnom nasleđu i Zakonom o specijalnim zaštitnim zonama.

Špetim Rudi, zamenik ministra MŽSPP, je izrazio svoju zahvalnost organizatorima radionice i na okupljanju relevantnih aktera kako bi razgovarali o politikama i strategijama na centralnom i lokalnom nivou za zaštitu kulturnog nasleđa.

„Radionica je jedinstvena prilika da se okupe predstavnici centralnih i lokalnih vlasti kako bi razgovarali o primeni zakonodavstva i odgovornosti u oblasti prostornog planiranja i zaštite kulturnog nasleđa“, rekao je g. Mr Rudi

Zaštitne zone se formiraju kako bi se osigurala zaštita vrednosti od javnog interesa, kao što su prirodni resursi ili kulturno nasleđe. Cilj je da se zaštite spomenici ili arheološki lokaliteti i njihova okolina od gradnje ili bilo koje druge aktivnosti koja nije u skladu sa zonom.

Pored zaštitnih zona predviđenih za zaštitu prema Zakonu o kulturnom nasleđu, 45 spomenika i lokaliteta od specijalnog značaja za zajednicu kosovskih Srba kao i druge zajednice na Kosovu je dobilo zaštitu kroz formiranje specijalne zaštitne zone (SZZ). SZZ je definisana oblast oko spomenika, zgrada, grupa zgrada, kompleks, selo ili istorijski centar grada, gde se primenjuju konkretni kriterijumi za kontrolisanu gradnju kako bi se očuvao istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst, prirodno okruženje ili estetska vizuelna okolina, i – u slučaju manastira – da se zaštiti monaški način života.  SZZ uključuju, na primer, manastire i crkve Srpske Pravoslavne Crkve, srednjevekovni grad Novo Brdo, Stari Vojnovića most u Vučitrnu, srednjevekovnu tvrđavu u Zvečanu, Memorijalni spomenik Gazimestan, i druge.

Kosovske institucije i relevantni akteri, uključujući Srpsku Pravoslavnu Crkvu (SPC), trebalo bi da sarađuju i dogovore se o budućim razvojima unutar ovih zona, u skladu sa odredbama relevantnih zakona, uključujući Zakon o SZZ.

Plan upravljanja pruža strategiju za očuvanje lokaliteta kulturne baštine koja zadovoljava potrebe korisnika i posetilaca lokaliteta. On je savetodavni okvir za donošenje odluka o upravljanju lokalitetom, usvojen i ratifikovan od strane ključnih činilaca za dotični lokalitet.

„Ova radionica pruža platformu za diskusiju o održivim mehanizmima za upravljanje kulturnim nasleđem i korake koje bi trebalo da se preduzmu relevantne vlasti u budućnosti, u narednim mesecima, ali i nakon okončanja nadgledane nezavisnosti.  Ovo nije „popunjavanje kvadratića“, već se tiče očuvanja lepota Kosova za buduće generacije“, rekao je Kristofer Rovan, zamenik Međunarodnog civilnog predstavnika na otvaranju radionice.

Prvog dana, rasprava se usredsredila na načela i smernice za upravljanje kulturnim nasleđem, te i administrativne i upravljačke postupke za zaštitne zone. Dok su drugog dana predstavljeni pilot slučajevi za planiranje upravljanja lokalitetima kulturnog i prirodnog nasleđa na Kosovu.

Tokom radionice, učesnici su takođe imali priliku da posete lokalitet svetske baštine Manastir Visoki Dečani. Tom prilikom posetili su manastir, ali i okruženje, uključujući i izvor prirodne mineralne vode.

Prvi deo radionice je održan u restoranu „Grika“ koji se nalazi unutar zaštitne zone Manastira….

Takođe je organizovana poseta staroj pijaci u istorijskom distriktu u Đakovici, i tom prilikom učesnici su bili pozvani da uđu u Hadumi džamiju i razgovaraju sa Osmanom Gojanijem, direktor Instituta za zaštitu spomenika u Đakovici, koji im je govorio o istoriji grada i džamije.

„Kulturno nasleđe je ono što nas ujedinjuje. Zato što pripada svim građanima Kosova i ne treba biti etnički grupisano“ rekao je zamenik ministra MKOS, g. Hajdin Abazi.

Dan je završen u selu Junik, gde su učesnici bili smešteni u „kulama“ (antičke kule tvrđave) koje je CHwB restaurirao u objekte „noćenje sa doručkom“. Junik je dobar primer koji pokazuje kako se kulturni spomenici mogu očuvati i revitalizovati, i koji na kraju postaju samoodrživi.

Postoje takođe primeri kula koje su pretvorene u javne spomenike. Na primer, jedna u kula u Juniku je postala biblioteka i Kula Isufaj je pretvorena u Regionalni Turistički Ccentar. G. Blaci iz CHwB je napomenuo da postoje planovi da se oko 20 objekata pretvore u objekte za „noćenje sa doručkom“ i druge turističke usluge koje će olakšati promociju i zaštitu lokaliteta i od kojih će opština imati ekonomske dobiti.

Drugog dana, grupu je dočekao lokalitet svetske baštine, Pećka Patrijaršija u Peći. Pre poste sa vodičem, vladika Jovan je obavio razgovor sa svim učesnicima i podelio ideje i utiske o zaštitnim zonama.

„Patrijaršija je lokalitet Svetske baštine i da bi se očuvala nama su potrebna sredstva. Mi na ovu radionicu gledamo kao put ka upravljanju i očuvanju našeg kulturnog nasleđa“, rekao je vladika Jovan.

Patrijaršija takođe pokreće istraživački centar koji će biti otvoren za posetioce i koji će uključiti digitalnu arhivu kao i knjige o Kosovu na srpskom, albanskom i svim drugim raspoloživim jezicima.

Pre odlaska za Prištinu, poslednje zaustavljanje je bilo u Istoku radi razmene mišljenja.  Sa radionice su izašla četiri glavna prioriteta.

To su: – Zvaničan spisak kulturnog nasleđa pod zaštitom treba biti jasno definisan i završen. – Zaštitne zone treba da se definišu za spomenike i lokalitete sa spiska, pored postojećih SZZ. Treba da se utvrde kriterijumi za sprovođenje tih zona i podelu odgovornosti između relevantnih institucija. – Treba da se definiše osnovni kriterijum za Planove upravljanja za spomenike i lokalitete kulturnog nasleđa sa spiska. – Trenutni proces revidiranja Zakona o kulturnom nasleđu i Zakona o prostornom planiranju treba da se iskoristi kako bi se tretirala neka od ovih pitanja koja nisu pokrivena postojećim zakonodavstvom. Administrativni okvir mora proizići iz oba zakona koji jasno definiše proces i podelu odgovornosti.

Svi učesnici su pokazali interesovanje i spremnost da nastave sa održavanjem radionica i raspravama o kulturnom nasleđu, te su počeli i da deluju i predlažu konkretna rešenja oko upravljanja spomenicima i lokalitetima kulturnog nasleđa i njihovim zaštitnim zonama.

Source: http://www.ico-kos.org

Najnovije vesti