Dokumentacija jedinstvenih vrednosti Karadačkih igara

Dana 24. oktobra 2014, u punoj sali Gnjilanskog gradskog pozorišta, sa više od 300 prisutnih, najviše mladih, promovisale su se Karadačke igre. Tokom ove aktivnosti, prikazala se i premijera dokumentarnog filma o istoriji, vrednosti i tipologiji ovih igara, praćena i sa nastupom profesionalnih i amaterskih trupa.

Pozdravni govor su održali koordinatorka projekta PPKR u kancelariju Saveta Evrope, gđa Merita Limani, i direktor Odeljenja kulture Opštine Gnjilana, gdin. Bujar Haziri. Oboje su naglasili vrednost promocije Karadačkih igara, kao bisera duhovne baštine regona i njihovu važnost da se one dokumentuju i podele sa novim generacijama.

CHWB_Gjilan_041 CHWB_Gjilan_091

Karadačke igre su tradicionalni izvorna kola, nastali kao rezultat specifičnih političkih, ekonomskih i društvenih okolnosti istočnog regiona Kosova, poznatog i kao Dolina Pomoravlja. To su posebni plesovi albanskog govornog područja, gde je glavna karakteristika ekspresivnost plesača i doživljaj na nivou pozorišne predstave. Ovi plesovi su se koristili da se izrazi zahtev za slobodom i istovremeno pokaže hrabrost zajednice. Na kraju svake igre iskazuje se dinamizam oslobođenja ili eksplozije radosti, sreće i slobode. Instrumenti koji su se koristili tokom ovih igara su bubnjevi, truba, a ponekad čak i čiftelije. Kao što se kaže kod ljudi ovog regiona: “Šta priča Dreničanin čiftelijom, Karadak priča plesom”

Kola Karadaka su slična među sobom, jer se svaki igra u tri takta. Dele se u tri velike grupe:

1. Muška kola – uhvaćeni struk uz struk. U sklopu muških kola, spadaju i sledeća kola: Kolo Del Aguši, kolo Janja, kolo Topalija, kolo Čene Kalaje, čobansko kolo, kolo kačaka, i dr.

2. Kola hrabrosti – uhvaćeni rame uz rame. Pod kolima hrabrosti, spadaju i ova kola: kolo 2, 3 i 4, Gnjilansko kolo, Preševsko kolo, kolo Fujze, kolo Bilače, kolo Gajde, i dr.

3. Lirska kola – ples ruku po ruku. U sklopu lirskih kola, spadaju ženska kola, kao što su: Hatidžino kolo, ružičasto kolo, kolo Čerćeka, kolo tetke brđanke, i dr.

Tokom ovog projekta, CHwB je razvilo i jednu obrazovnu komponentu sa više od 30 učenika, volontera osnovne škole “Abaz Ajeti” u Gnjilanu. Ovi učenici, opremljeni informacijama o vrednostima ovih plesova, kao i u pratnji profesionalaca, održali su i praktičnu nastavu o ovim kolima. Učenica, Agnesa Imeri, je esejom reflektovala njihova iskustva tokom aktivnosti, da bi joj se potom pridružili drugovi i drugarice u izvedbi odabranih plesova za taj dan.

CHWB_Gjilan_058 Karadaku shqip - serbCHWB_Gjilan_125

CHWB_Gjilan_028 CHWB_Gjilan_097 CHWB_Gjilan_119CHWB_Gjilan_126CHWB_Gjilan_127 CHWB_Gjilan_140

Tokom 2014. godine, Kulturno Nasleđe bez Granica (CHwB) je organizovalo dve pilot aktovnosti o nematerijalnom nasleđu Uroševca i Gnjilana, u sklopu Zajedničkog projekta Evropske Unije i Saveta Evrope “Podrška Promociji Kulturne Raznolikosti” (PPKR). Ove aktivnosti su izrađene i razvijene u bliskoj saradnji sa regionalnim radnim grupama (RRG) i timom PPKR koji su uključene u projekat.

U idućim nedeljama, izdaće se brošura i DVD sa dokumentarnim filmom o Karadačkim igrama, koji će sadržavati još više informacija, i biće na raspolaganju široj javnosti u kancelariji CHwB na Kosovu.

Za galeriju svih fotografija aktivnosti u Gnjilanu, kliknite ovde.

Za više informacija o Zajedničkom Projektu Evropske Unije i Saveta Evrope “Podrška Promociji Kulturne Raznolikosti” (PKRK), kliknite ovde.

 

Najnovije vesti