Konzerviran jedan od četiri preostala Namazdžaha na Balkanu

Projekat restauracije Namazdžaha u Opolju, koji se nalazi u selu Buzez, Opština Dragaš, izradilo je CHwB, kancelarija na Kosovu, i odobrilo ga je Ministarstvo kulture, omladine i sporta u oktobru 2014. godine. Konzervatorski radovi su počeli krajem 2014. godine, da bi se završili u oktobru mesecu 2015. godine.

Namazdžasi, iako ih je preživelo vrlo mali broj, predstavljaju veliku vrednost za materijalnu kulturu i kulturno i istorijsko nasleđe ovih prostora. Prema aktualnim podacima, na celom Balkanu je opstalo još samo četiri, i to dva na Kosovu (Prizren i Dragaš, selo Buzez), jedan u Bosni i Hercegovini i jedan u Bugarskoj.

Ime Namazdžah se sastoji od dve persijske reči, od reči namaz što znači molitva, i reči džah, što bi značilo mesto, mejdan, otvoreni prostor, što znači da je to verski objekat za klanjanje namaza na otvorenom prostoru – prirodi. Ove strukture, tokom otomanskog perioda, tradicionalno su se gradile na periferijama gradova gde nisu postojale džamije ili mesdžidi. Ove strukture su se gradile kraj puta na platformi koja se uzdizala nekoliko stepenica, i koristila ih je zajednica, ali i otomanska vojska. U namazdžahu se nalazio i kamen koji je simbolizovao pravac Kabe, i u posebnim prilikama i struktura minbera.

IMG_5437 IMG_5430  IMG_5428

Posred doline Opolja diže se brdo, koje izgleda kao veštačko obliku elipse, pokriveno topolama, koje čuva drevnu civilizaciju i na kojem se nalazi objekat Nemezdžaha Opolja. Ovaj verski objekat iako je izgrađen na katastarskom teritoriju sela Buzez, pripada celom mestu Opoje, i nalazi se sa leve strane puta sela Buzez – Brezna. Smatra se da ga je tokom 20-tih godina XVI veka izgradio otomanski osvajač Mehmet Kukli beg.  Godine 1530 Kukli beg je izgradio prvu džamiju na ovim prostorima i klanjanje namaza je prešlo od klanjanje namaza na otvorenom prostoru na džamiji.

Konzervaciju ovog važnog spomenika je izvršio CHwB u dve faze. Prioritet je bila prva faza koje je obuhvatila radove čišćenja i uklanjanje rizika od daljnjeg urušavanja spomenika (dizanje privremene strukture sa skelama i drvene konstrukcije, putem kojih se čuvaju postojeće strukture lokaliteta; Čišćenje zidova i minareta od zemlje, prljavih površina i biološke kolonizacije). Druga faza obuhvata konzervatorsko-restauratorske radove da bi se obezbedila stabilnost spomenika i vraćanje glavnih njegovih vrednosti. U ovoj fazi je tretiran i prostor oko namazdžaha postavljajući staze za hodanje i neophodnu infrastrukturu, klupe, osvetljenje i obeležavanje.

1  3 4 89f654904ea08a603f12920e52f28e0794e38b2b591d8953c045c16dc838b219  9b0c1f3d227ceec82167c566f95bab847fb1844cb1980cb6852a8d3856fd71323

Tokom ovog projekta ponuđena je pomoć i od strane Regionalnog centra kulturne baštine Prizrena koji su prethodno napravili arheološka iskopavanja na lokalitetu, te su dali svoj doprinos u izradi postojećeg stanja i kontinuirano su nadgledali konzervatorske radove.

Ovaj projekat je deo prioriteta Lokalnog Plana Kulturne Baštine ove opštine. Ovaj plan su izradili CHwB, Opština Dragaš i ostale centralne institucije u sklopu Programa Lokalnih planova kulturne baštine (2012-2015)  kojeg sufinansirala Švedska, preko CHwB-a i Opština Dragaš.

72  8 5

Najnovije vesti